Crackdown 3

Gejming pejzaž se u potpunosti promenio od prvobitne „Crackdown“ igre objavljene 2007. godine. Uspon igre „Call of Duty“, istorijski vrhunac i spori pad „World of Warcraft“, ponovni uspon FGC-a (zajednice igrača borilačkih igara), pojava MOBA i Battle Royale igara. Svet u koji se „Crackdown 3“ lansira je toliko udaljen od igara sa kojima je napravljen da se takmiči i inovira da deluje kao uskakanje u vremensku mašinu. A ipak, ovo je igra koja je potpuno verna dizajnu originalne igre. Nema sumnje da je ovo direktan nastavak, što je ili neverovatno hrabro ili neverovatno glupo. Možda i oba.

„Crackdown 3“ je akciona igra otvorenog sveta u kojoj oslobodite potlačeni grad od militarizovane, futurističke policije i korumpirane vlade. Igrajući kao jedan od raznih heroja (ispravan izbor je avatar po imenu Terry Crews), vi skačete, udarate i pucate na svom putu ka slobodi dok se sistematski krećete kroz grad, rušeći vladine institucije.

Prisutan je nered na mapi otvorenog sveta, to je sigurno, ali se nova područja i misije otvaraju dovoljno polako pa mapa deluje veoma ostvarivo. Što i jeste, jer vam igra neće trajati duže od 15 sati. Iako je to 15-satno igranje zadovoljavajuće. Provaljivaćete na parkinge da biste uništavali vozila, opsedaćete železničke stanice da biste namamili bosseve, uništavaćete rudarsku opremu, hemijska postrojenja i još mnogo toga. Sramota je što su mnogi od tih ciljeva jednaki.

Da biste ostvarili mnoge ciljeve, stajaćete unaokolo hakujući terminale kako biste spustili štitove ili uništili baterije da biste spustili štitove, ili oslobodili taoce, itd., itd. Izgleda kao da je svaka misija slučaj kretanja prema lokaciji, pronalaženju svakog terminala za hakovanje ili objekta koji treba upucati, a zatim ponovnog kretanja. Ono što ćemo reći je da su okruženja dovoljno mala da se brzo krećete, a ciljevi se završavaju dovoljno brzo da bi se sprečilo da ponavljajući delovi igranja deluju zamarajuće.

To je istovremeno i gusti otvoreni svet, ispunjen ciljevima i stvarima koje treba pronaći, i čudno prazan, što govori o onim starim senzibilitetima za dizajn igre. Postoje mali ciljevi i sporedne misije koje treba dovršiti svuda, pored kugli koje ćete prikupljati a koje će povećati vašu agilnost, snagu, pucanje i vožnju. Međutim, ti predmeti ponekada deluju suvišno. Ponekad skakanje preko krovova da se zgrabi jedna kugla koja se vidi u daljini deluje kao previše napora, isto kao i kod manjih sporednih misija.

Tada shvatite da je ovaj svet izrazito svet video igara. Ljudi ne žive nigde, a civili šetaju ulicama samo da bi šetali. Tako su otvoreni svetovi građeni pre nego što su programeri i igrači postali opsednuti realizmom. To je svet izgrađen tako da ne deluje stvarno, već samo da postoji kao igralište za igrača. Iz tog razloga, u 2019. ova igra deluje istovremeno oslobađajuće i stvarno čudno. Možda se radi o umetničkom stilu, koji pleše vrlo blizu realnosti, dok još uvek ima glupavu fiziku i okruženja.

Ipak, igra se u potpunosti menja kada pogledamo multiplayer deo. Dok je „Crackdown 3“ direktan nastavak originala, njegova multiplayer komponenta, Wrecking Zone, je potpuno nova i drugačija zver. Wrecking Zone je rezultat onih starih „Crackdown 3“ demonstracija fizike, koje su uključivale uništive zidove i okruženja, sa zgradama koje su se razbijale od pucnjave. Ovo je potpuno drugačija igra. Igrajući sa punim setom pojačanja (iste sposobnosti koje ćete dobiti u potpuno završenoj verziji kampanje) vi skačete, pravite dupli skok, trostruki skok i ubrzavate se kroz vazduh dok pucate na neprijatelje, leteći kroz zgrade, i rušeći okruženja.

Potreban je potpuno drugačiji stil neonske umetnosti, a borba je brza i mahnita. Likovi se kreću tako brzo da tradicionalni sistem nišanjenja ne bi funkcionisao, a zamenjen je zaključavanjem na mete. Možete da vidite kada vas je neko zaključao, što vas tera da se spuštate u zaklon da biste izbegli pucnjavu. Igra deluje kao balet u vazduhu sa mecima koji lete, skoro kao nešto ekstremna verzija „The Matrix“.

Međutim, igra takođe naglašava koliko su kampanja i multiplayer različiti. Jedan predstavlja tehno-demo obećanje koje smo imali pre nekoliko godina, a drugi deluje kao vrlo brza i pomalo ishitrena kampanja koja je tu da replicira original na onoliko načina koliko je to moguće. Oni konceptualno deluju kao dva potpuno različita naslova.

Međutim, stari dizajn kampanje ne deluje kao negativna tačka. Umesto toga, on predstavlja divan povratak na to kako su starije igre otvorenog sveta dizajnirale svoje okruženje posebno za igrača. Zgrade često nisu zgrade, već su platforme za penjanje. Automobili nisu samo vozila, oni pokreću bombe da bi uništili neprijateljske snage. Čak i predmeti iz okoline, kao što su kamenje i bombe, mogu se pokupiti i baciti, dajući vam određenu kontrolu nad okolinom. To je osvežavajuće, nakon igranja tolikih igara u otvorenom svetu u kojima nismo bili u mogućnosti da ostvarimo interakciju sa tolikim delom okoline.

Na kraju krajeva, najveći deo vremena u kampanji „Crackdown 3“ će biti potrošen na skakanje preko krovova i skakanje unaokolo dok pucate na legije loših momaka. A preživljavanje masovnih požara, sa mecima koji lete svuda, deluje zaista dobro i zadovoljavajuće. Ovo je zadovoljavajuće, zabavno iskustvo, ali jednostavno nije neverovatno. Ovo ni na koji način nije igra od suštinskog značaja, ali bismo lagali da kažemo da nije bila baš zabavna. I multiplayer ima neke odlične pozitivne strane, iako nismo sigurni da će postati sinonim za multiplayer za mnoge igrače.

Crackdown 3 was last modified: 16 avgusta, 2019 by

Related posts

Nickelodeon All-Star Brawl

Guardians of Hyelore

Tales of ARISE