Nakon dužeg procesa razvoja, čini se da je izbacivanje ‘A Hat in Time‘ stiglo u pravo vreme. Nakon uspeha 3D platformerskih igara poput „Ratchet and Clank“ i „Yooka-Laylee“ (kao i nekih manje poznatih), čini se da se ovaj žanr vratio na velika vrata. S druge strane, novi „Mario Odyssey“ će definitivno baciti senku na sve druge igre ovog žanra. Kontrole koje dobro reaguju na komande, prilično dobro dizajnirani nivoi i otkačeni stil kombinuju se u ugodnu igru koju je vredelo čekati tako dugo.
Igra počinje tako što se kreativno imenovana Hat Girl budi i upravlja svojim šarenim svemirskim brodom. Iznenađujuće kucanje na prozoru najavljuje dolazak grubijana lokalne mafije, koji insistira da mu se plati putarina zbog prolaska pored njihove planete. Nakon što ona to odbije, grubijan lomi staklo i svi dragoceni peščani satovi naše heroine bivaju usisani u prazninu svemira i zatim razbacani po već pomenutoj planeti. Što se tiče same priče, prilično je apsurdna, ali u skladu sa atmosferom crtanih filmova.
Krajnji rezultat je platformerska igra koja rigidno prati „Mario 64“ strukturu. Svaki nivo sadrži niz izazova koje morate preći kako bi otključali peščane satove, a pristup kasnijim nivoima je onemogućen sve dok ne sakupite određeni broj peščanika. Očigledan uticaj Nintendove klasične igre pomaže da „A Hat in Time“ stoji rame uz rame sa „Yooka-Laylee“, koja je, pak, duhovni naslednik igre „Banjo-Kazooie“.
A Hat in Time
Više peščanika na istom nivou znači da ćete morati da se upoznate sa izgledom svake oblasti i specifičnim preprekama koje se nalaze u njima. Ovo je uglavnom dobra stvar, jer ubrzo otkrivate prečice i to kako pristupiti udaljenim ili blokiranim moćima, ali ovakav pristup stavlja svaki nivo pod lupu. Sve u svemu, može se reći da su različiti svetovi u „A Hat in Time“ dobro realizovani, ali je prvo poglavlje, Mafia Town, verovatno najdosadnije od svih, pa sam početak neće biti toliko interesantan. Igri ne ide u prilog ni to što je na početku većina vaših sposobnosti, uključujući i sposobnost napada, zaključana. Nakon što prođete prvih par izazova, međutim, igra počinje da pokazuje svoje kvalitete.
A Hat in Time
Drugo i treće poglavlje ilustruju raznolikost tonaliteta u „A Hat in Time“, i upravo nas je ovde zarobio šarm igre. Na početku se nađete u pticolikoj verziji Holivuda, gde ćete morati da izdejstvujete mir između dveju zaraćenih ptica režisera, sove i pingvina. Izazovi u ovom delu variraju od napete vožnje vozom koja kao da je izvučena iz „Uncharted“, pa sve do nadrealno misterioznog ubistva sa gomilom vrana. Čini nam se da se ovde najviše koristila mašta zaposlenih u Gears for Breakfast, a ovo je svakako korak napred u odnosu na prijatni, ali ustaljeni sistem. U ovom poglavlju se mogu čuti kontraverzni zvučni talenti JonTrona, ali je njegova uloga zaista mala i lako se može u potpunosti izbeći – jednostavno nemojte da razgovarate sa sovom recepcionerom ukoliko se ne slažete sa njegovim izjavama o belačkoj nadmoći i rasnim pitanjima u Americi.
A Hat in Time
Subcon predstavlja još jednu ogromnu promenu u tonu, pošto se odvija u ukletoj šumi. Pošto vas zarobi demon i natera da prodate svoju dušu u zamenu za slobodu, vaš mučitelj će vam zadati niz izazova, od eutanazije uznemirujuće samoubilački nastrojenih vatrenih đavolaka do isporuke pisama demonima. Prožimajući osećaj mračnog crtanog filma pruža sjajnu atmosferu. Osim nezgrapnog dela gde skačete po otrovnoj močvari, ovaj nivo je naš omiljeni i zaista pokazuje koliko je dobro „A Hat in Time“ dizajnirana.
A Hat in Time
Iako su naredna poglavlja dobra, čine se prilično linearnim i svode na nizove prepreka sa vrlo malo šarma i karaktera koje drugo i treće poglavlje imaju u izobilju. Četvrto poglavlje je opisano kao slobodno za kretanje, ali u stvari sledi identičan format, pri čemu je jedina razlika to što sami nalazite puteve do peščanika, umesto da su vam izazovi zadati pri ulasku na nivo. Poslednje poglavlje je, s druge strane, niz teških platformerskih sekvenci koje vas primoravaju da iskoristite sve što ste naučili u toku igre ukoliko želite da uspete.
A Hat in Time
Uz ovaj pregled možda se čini kao da je igra pomalo kratka, što možda i jeste slučaj. Međutim, obećano je još poglavlja, a verzija za PC sadrži i editor nivoa, pa će više sadržaja biti dostupno. Broj izazova na nivoima nije previše veliki, naročito u poređenju sa „Cuphead“, čiji razvoj je takođe trajao dosta dugo, ali dobro osmišljen osećaj napretka osigurava da vaše uloženo vreme bude nagrađeno. Različiti nivoi koriste različite šešire koje otključavate i njihove moći ali, kao što je to slučaj i sa „Mario 64“, ova igra je u osnovi platformerska igra. Dvostruki skok, juriš u vazduhu, kao i otkazivanje pružaju sjajan nivo kontrole, a u samo par navrata nas je kombinacija malih platformi i kamera koja nije htela da sarađuje ostavila isfrustriranim.
Definitivno je vredelo čekati „A Hat in Time“, i rado je preporučujemo svim ljubiteljima platformerskih igara na svim platformama. Zaslužila je svoje mesto pored „Yooka-Laylee“ i nudi drugačiji pristup N64 nostalgiji koju oba naslova dele. Ne verujemo da je spremna da skloni „Mario“-a sa njegovog trona trodimenzionalnih platformerskih igara, ali je više nego prihvatljiv pretendent na krunu. Takođe ima i centralnog zlikovca po imenu Moustache Girl koja je, jasno, devojka sa žbunastim brkovima. „A Hat in Time“ zaista se izdvaja iz grupe nedavnih igara žanra koji doživljava drugu renesansu.